Vodič za branje gljiva
Sadržaj:
Branje gljiva je omiljena jesenja aktivnost koja spaja ljubitelje prirode i dobre hrane. Osim što pruža priliku za boravak na svežem vazduhu, predstavlja i jedinstven način da se upoznamo sa bogatom raznolikošću jestivih vrsta. Ipak, potrebno je znanje i iskustvo za prepoznavanje jestive gljive od otrovnih kako biste prvenstveno bili bezbedni. U nastavku vam u kratkim crtama, donosimo Vodič za branje gljiva.
Branje gljiva – organizama starih milijardu godina
Sve pečurke pripadaju carstvu gljiva, koje je potpuno odvojeno od biljaka i povrća. Ove fascinantne organizme karakteriše njihova starost, s obzirom na to da su se prve gljive pojavile pre oko milijardu godina. Pečurke, koje često srećemo u prirodi, zapravo predstavljaju plodonosni deo gljive koji proizvodi spore. U Srbiji, posebno tokom jeseni, priroda nam nudi bogatstvo jestivih vrsta, a čak više od 20 različitih vrsta može se ubrati u tom periodu, što predstavlja pravi raj za ljubitelje gljivarstva.
Raznolikost gljiva
Gljive su neverovatna bića iz carstva Fungi, koja se javljaju u širokom spektru oblika, veličina i boja. Sa više od 10.000 poznatih vrsta, naučnici veruju da u prirodi postoji još mnogo neotkrivenih. Među njima su jestive vrste kao što su šampinjoni, vrganji i lisičarke, ali i one otrovne poput muhare, zelene pupavke ili panterovke, svaka sa svojom specifičnom ulogom u ekosistemu.
Pored toga što su dragocen izvor hrane, gljive igraju ključnu ulogu kao prirodni dekompozitori, pomažući u razgradnji organskih materija i očuvanju zdravlja tla. Bez dekompozitora, ekosistemi bi se brzo zagušili otpadom, a hranljive materije ne bi bile dostupne drugim biljkama i organizmima.
Crni vrganj (lat. Boletus aereus) je jedna od najcenjenijih jestivih gljiva koja se može naći u šumama Evrope, uključujući i Srbiju. Ima tamno smeđi do crni klobuk, dok mu je drška debela, čvrsta i prekrivena finom mrežom. Raste u hrastovim i bukovim šumama.
Beli vrganj (lat. Boletus edulis), poznat i kao pravi vrganj ili kralj gljiva, je jedna od najpoznatijih jestivih gljiva. Ima velik, mesnat klobuk smeđe boje, debelu dršku sa mrežastim uzorkom i belo, čvrsto meso koje ne menja boju na preseku. Raste u listopadnim i četinarskim šumama.
Najzdravije gljive
Pečurke su prava riznica zdravlja, iako je teško izdvojiti one najzdravije jer se njihova hranljiva vrednost razlikuje od vrste do vrste. Bez obzira na to, sve pečurke se smatraju superhranom zbog bogatog nutritivnog sastava. Niskokalorične su, a opet bogate vlaknima, proteinima i antioksidantima. Pored toga što su odlične za imunitet, imaju i antibakterijska svojstva, smanjuju holesterol i pomažu u prevenciji i lečenju ozbiljnih bolesti poput Parkinsonove i Alchajmerove bolesti, kao i visokog pritiska i raka.
4 najvažnija hranljiva sastojka u gljivama
Gljive su bogat izvor nekoliko ključnih hranljivih sastojaka koji doprinosi našem zdravlju.
Prvo, antioksidansi u pečurkama štite telo od slobodnih radikala, smanjujući rizik od oboljenja poput raka i srčanih bolesti, dok istovremeno jačaju imuni sistem i pomažu u borbi protiv oksidativnog stresa i starenja.
Drugo, beta-glukan, posebno prisutan u mnogim vrstama pečuraka, pozitivno utiče na nivo holesterola, zdravlje srca i regulaciju šećera u krvi, što može smanjiti rizik od dijabetesa tipa 2. Takođe, različite pečurke sadrže jedinstvene oblike beta-glukana koji stimulišu imunološki sistem da proizvodi prirodne ćelije ubice koje se bore protiv bolesti.
Treće, pečurke su bogate B vitaminima poput riboflavina, niacina i pantotenske kiseline, koji podržavaju zdravlje crvenih krvnih zrnaca, probavni sistem i nervni sistem, a posebno su važni za trudnice i majke sa novorođenčadi.
Na kraju, bakar je mineral koji je prisutan u pečurkama i igra ključnu ulogu u proizvodnji crvenih krvnih zrnaca, održavanju zdravih kostiju i nervava, pružajući značajan deo preporučene dnevne doze sa samo jednom porcijom.
Šarena gnojištarka (lat. Coprinus picaceus) nije poznata kao smrtonosno otrovna, ali se smatra nejestivom i potencijalno toksičnom. Konzumacija ove gljive može izazvati gastrointestinalne tegobe poput mučnine, povraćanja i dijareje.
Lažna lisičarka, (lat. Omphalotus olearius) je otrovna gljiva koja se često meša sa jestivom pravom lisičarkom (Cantharellus cibarius). Prepoznatljiva je po svojoj narandžasto-crvenkastoj boji i širokim laticama, a često raste na panjevima drveća.
Sezona branja gljiva
Sezona branja gljiva obično počinje u jesen, kada su vremenski uslovi idealni za njihov rast. Prosečna temperatura između 10 i 20 stepeni Celzijusa, uz povremene kiše, stvara savršenu sredinu za razvoj gljiva. U zavisnosti od regije, branje se može započeti već krajem avgusta i trajati sve do novembra.
Kada je najbolji period za branje gljiva
Septembar i oktobar su meseci kada su gljive najrasprostranjenije na ovom podneblju. Kišne i vlažne uslove posebno favorizuju rast mnogih vrsta, dok su suvi letnji meseci veoma nepovoljni za njihov rast. Zbog toga je važno pratiti vremenske uslove i posetiti omiljena mesta za branje nakon obilnih padavina. Kao i kod puževa, čekajte period malo nakon kiše.
Hericium coralloides, poznata i kao koralna zubatica ili koralna gljiva. Raste u obliku složenih, razgranatih struktura sa mnoštvom sitnih, visećih bodlji (spina), koje izgledaju poput ledenica ili korala. Boja je najčešće bela, a kako stari, prelazi u krem ili blago žućkastu.
Koralka generalno nije poznata kao otrovna i nema zabeleženih slučajeva toksičnosti povezanih sa njenom konzumacijom. Međutim, kao i kod bilo koje druge divlje gljive, uvek postoji mogućnost da određeni pojedinci mogu iskusiti tegobe i alergijske reakcije.
Jestive i otrovne gljive
U Srbiji, tradicionalno je važno znanje o prepoznavanju jestivih i otrovnih gljiva. Stariji članovi porodice često dele svoje znanje sa mlađima, pomažući im da razviju veštine branja i prepoznavanja vrsta. Ovom usmenom predanju dosta pomažu sajmovi, udruženja gljivara ali i različita literatura. Pogledajte spisak knjiga koje će vam biti više nego korisne.
Priručnici i knjige za branje gljiva
Gljive našeg podneblja
Ovaj vodič sadrži brojne originalne fotografije koje olakšavaju identifikaciju gljiva, jer prikazuju različite faze razvoja svake vrste. Knjiga obuhvata jestive i otrovne vrste, tehnike branja, sezonu gljiva, lekovite osobine i recepte.
Otrovne gljive
Knjiga sadrži opise otrovnih gljiva i preko 100 fotografija koje prikazuju detalje poput nijanse boja i važne morfološke karakteristike za pravilnu identifikaciju. Takođe, detaljno opisuje toksine, simptome trovanja, latentne periode, terapiju i lečenje.
Gljive - priručnik za prepoznavanje
Praktičan priručnik koji sadrži više od 100 fotografija gljiva, uz legende o jestivosti, opis vrsta, stanište i vreme branja. Ovaj priručnik je izuzetno koristan za sve koji žele da nauče više o vrstama i branju a koji će se nasleđivati.
Najčešće jestive gljive u Srbiji
U Srbiji su šume bogate različitim vrstama divljih gljiva, a najčešće brane vrste uključuju:
Lisičarka
Lisičarka (Cantharellus cibarius) – Ova gljiva je izuzetno popularna zbog svog blagog ukusa i čvrste teksture. Često se koristi u sosovima, rižotima i omletima.
Vrganj
Vrganj (Boletus edulis) – Jedna od najcenjenijih jestivih gljiva zbog svog bogatog ukusa. Vrganj se često koristi u supama, sosovima i suši za kasniju upotrebu.
Sunčanica
Sunčanica (Macrolepiota procera) – Prepoznatljiva po svom velikom šeširu, sunčanica se najčešće prži ili peče, a važi za delikatesnu gljivu.
Rujnica
Rujnica (Lactarius deliciosus) – Ova gljiva, poznata i kao crvenjača, ima specifičan, pomalo pikantan ukus. Često se peče na roštilju ili koristi u salatama.
Mlečnica
Mlečnica (Lactarius sanguifluus) – Najčešće brana, cenjena je u narodnoj kuhinji, može se koristiti za pripremu zimnice a najlepša je pečena na tabli.
Rudnjača
Rudnjača – Šampinjon (Agaricus campestris) – Divlji rođak uzgajanog šampinjona, može se naći u livadama i pašnjacima, a koristi se u mnogim tradicionalnim jelima.
Pravilno branje gljiva i njihovo čuvanje
Pravilno branje gljiva zahteva pažnju i poznavanje prirode, jer nepravilno branje može oštetiti stanište i smanjiti mogućnost njihovog ponovnog rasta. Preporučuje se da se gljive seku nožem pri dnu, umesto da se čupaju iz zemlje, kako bi se očuvala micelijska mreža. Nakon branja, gljive treba odmah očistiti od zemlje i lišća i čuvati u prozračnim korpama ili platnenim torbama, a nikako u plastičnim kesama, kako bi se izbegla vlaga i kvarenje.
Alat i oprema za branje gljiva
Za sigurno i efikasno branje, nekoliko alata može biti od pomoći. Nož sa zakrivljenom oštricom je najpogodniji za precizno sečenje gljiva. Korpa od pruća je odlična za nošenje, jer omogućava ventilaciju, a pomaže i u rasipanju spora gljiva po šumi. Dobar vodič za prepoznavanje gljiva takođe je koristan, naročito za one koji su početnici u ovoj aktivnosti.
Preporučuje se da nosite duge pantalone i dug rukav kako biste se zaštitili od ogrebotina, trnja i insekata. Gumene čizme su idealne za kretanje kroz vlažan teren, ali i kao zaštita od zmija, koje su česte u nekim šumskim područjima. Takođe, kapa ili šešir mogu biti korisni za zaštitu od sunca, a praktično je poneti i vodootpornu jaknu u slučaju iznenadnih vremenskih promena.
VIDEO: Jestive gljive i njihovi otrovni dvojnici
Spisak jestivih gljiva
Agaricus abruptibulbus – Gomoljasta sumarica
Agaricus arvensis – Lipka
Agaricus augustus – Velika pečurka
Agaricus bisporus – Plemenita pečurka
Agaricus campestris – Rudnjača
Agaricus nivescens – Snežnobela pečurka
Agaricus silvaticus – Sumarica
Agrocybe aegerita – Jablanovača
Amanita caesarea – Blagva
Gyromitra esculenta – Stepski hrčak
Boletus aereus – Crni vrganj
Boletus edulis – Letnji vrganj
Cantharellus cibarius – Lisičarka
Chroogomphus rutilus – Borov klirrčić
Hygrophorus eburneus – Bela puževica
Lactarius deliciosus – Rujnica
Leccinum aurantiacum – Turčin
Macrolepiota procera – Sunčanica
Morchella esculenta – Svetli smrčak
Pleurotus ostreatus – Bukovača
Russula vesca – Jestiva krasnica
Xerocomus badius – Kostanjevka
Spisak otrovnih gljiva
Agaricus xanthoderma – Otrovna pečurka: Poznata po žutom obojenju na bazi stabljike kada se pritisne.
Amanita muscaria – Muhara: Prepoznatljiva po crvenom šeširu sa belim tačkama.
Amanita phalloides – Zelena pupavka: Jedna od najotrovnijih gljiva, može biti smrtonosna.
Cortinarius orellanus – Crvenjača: Sadrži orellanin, koji može izazvati ozbiljna oštećenja bubrega.
Gyromitra esculenta – Stepski hrčak: Otrovna, sadrži gyromitrin.
Boletus satanas – Ludara: Izazva i gastrointestinalne probleme.
Amanita virosa – Smrdljiva pupavka: Veoma otrovna, slična zelenoj pupavki.
Amanita verna – Bela pupavka: Takođe veoma otrovna, često se meša sa jestivim vrstama.
Tornik Zlatibor – besplatno skijanje, popusti i informacije, zima 2024/2025 Baš sve što treba da znate o najvećem skijalištu na
Vodič za branje gljiva Sadržaj: Branje gljiva je omiljena jesenja aktivnost koja spaja ljubitelje prirode i dobre hrane. Osim što
Etno Grupa „Na izvoru“ U moru modernih zvukova i žanrova, etno grupa „Na izvoru“ donosi najbitniji i najuticajniji povratak izvornoj
Sa krova do srca – Svetlanina umetnost na biber crepu U svetu u kojem tehnologija i moderni dizajn preuzimaju primat,
Manastir Grlište Iako na prvi pogled deluje kao još jedan od mnogobrojnih starih manastira na Balkanu, ovaj hram krije bogatu
Vunene čarape Vunene čarape su mnogo više od običnog odevnog predmeta – one su deo naše istorije, kulture i tradicije.
Put do škole – 5 najopasnijih staza do obrazovanja Koliko puta ste čuli ili možda i sami pričali čuvenu priču
Dani piva u Zrenjaninu Dani piva – 06.08 – 11.08.2024. Manifestacija Dani piva u Zrenjaninu predstavlja značajan kulturno-turistički događaj koji
Turizam u Srbiji Sadržaj: Turizam u Srbiji se intenzivno razvija, što nimalo ne čudi jer Srbija je zemlja prepuna prirodnih
Najneobičniji smeštaj u Srbiji Da li ste spremni da se upustite u nezaboravnu avanturu kroz najneobičnije smeštaje koje smo otkrili
Da li na Rtnju žive vanzemaljci? Sadržaj: Rtanj, mistična planina u istočnoj Srbiji, vekovima je predmet interesovanja zbog svojih neobičnih
Hrana sa sela – ukusi kroz sva 4 godišnja doba Hrana sa sela Ne postoji osoba koja može da odoli
Seoski turizam – prilika da oživite uspomene Zamislite sledeći odmor kao priliku za potpuno opuštanje i beg od svakodnevnog stresa
Rakija – čuvar tradicije kroz vekove Sadržaj: Rakija je više od samo pića – ona predstavlja deo kulture, tradicije i
Dani ludaje – 4 dana narandžaste euforije Dani ludaje predstavljaju višednevnu manifestaciju koja svake godine obogaćuje život grada Kikinde. Sa
Rajkova pećina – legenda o srpskom Robin Hudu Rajkova pećina, poznata kao jedna od najlepših u Srbiji, nalazi se na
Muzej Staro selo Sirogojno Dobrodošli u srce zlatiborske tradicije, dobrodošli u Muzej Staro selo Sirogojno u slikovitom istoimenom selu ,
Sava Savanović – vampir čiji je dom bio ukleta vodenica U srcu srpskog folklora leže priče koje ne samo da
Gostilje – kandidat za najbolje selo sveta Selo Gostilje, smestilo se na visoravni Zlatibora, sada je postalo mesto od globalnog
Vikend u Srbiji – 3 mesta koja vam sigurno nisu pala na pamet Vrlo verovatno da je prva asocijacija na
Spa hoteli u Srbiji Sadržaj Iako su mnogi turisti sa ovih prostora zainteresovani za daleke i egzotične destinacije, morate znati
Golubac i Golubačka tvrđava Sadržaj: Golubac je malo mesto na obali Dunava, na ulazu u Nacionalni park Đerdap. Ovo naselje
Odmor sa decom u Srbiji Sadržaj: Odmor sa decom u Srbiji: gde i kako provesti kvalitetno vreme sa porodicom? Srbija
Hoteli Divčibare – 2 hotela za najlepši odmor na planini Poslednjih par godina ekspanzija turizma i potražnje smeštaja baš na
Smeštaj sa kaminom – za romantično uživanje u zimskoj idili Postoji mnogo razloga zbog čega je smeštaj sa kaminom toliko