Put do škole - 5 najopasnijih staza do obrazovanja

put do škole

Koliko puta ste čuli ili možda i sami pričali čuvenu priču “o putu do škole” koji se obično sastojao od dve dvosmerne uzbrdice minimalne dužine 5 km. Verovatno mnogo puta. Međutim, ova se priča tokom vremena izvrnula ruglu i šali, dok većina nas ni ne sluti da postoje mnogo gore putanje od tih pešačenja o kojima smo slušali.

Sledeći tekst je najpriličniji rubrici “verovali ili ne”. Ovaj put vas upoznajemo sa slučajevima koji će školarce naterati da ustanu orni za školu i srećni što je uopšte pohađaju.

Na tankoj crti između škole i smrti

Hodajući na prstima duž opasnih staza pored litica, penjući se po klimavim bambusovim merdevinama, vozeći se preko nabujale reke u kavezu, pa čak i klizeći preko kanjona na zip lajnu. To su neki od nekonvencionalnih i opasnih načina na koje deca svakodnevno dolaze do škole.

Prema izveštaju UNESCO-a iz prošle godine, 264 miliona dece širom sveta nema pristup obrazovanju. Ali taj broj bi mogao biti i veći da nije odlučnosti porodica ali i same dece.

Upoznajte se sa 5 najopasnijih puteva koji vode do škola ali i 5 priča o hrabrosti dece i roditelja širom sveta, koja prevazilaze opasnosti kako bi stekla znanje.

Jalandhar Nayak

Otac koji je izgradio put do škole

Priča o Jalandhar Nayaku, prodavcu povrća iz Indije koji je proveo dve godine kopajući put kroz nepristupačan teren, inspirisala je ljude širom sveta da razmisle o važnosti obrazovanja. Njegova deca su svakodnevno putovala šest sati, što je bio samo jedan od primera kolike napore deca i porodice ulažu kako bi sebi obezbedili bolje sutra.

Svaki dan, Nayakova tri sina su prelazila uske, kamenite staze u okviru svog šestosatnog putovanja do i i od škole. Zato je Nayak, pune dve godine provodio po osam sati dnevno gradeći širi put kroz planinski teren oko svog doma. Put dug osam kilometara, koji je izgradio, obezbeđuje bezbedniji i lakši put za njegovu decu i značajno skraćuje njihovo vreme putovanja. A gradio ga je samo uz pomoć najjednostavnijeg alata poput krampa, dleta i svojih sopstvenih ruku.

„Mojoj deci je bilo teško da hodaju po uskoj i kamenitoj stazi dok su išli u školu. Često sam ih gledao kako se sapliću o stene i odlučio sam da iskopam put kroz planinu kako bi mogli lakše da hodaju“, rekao je Nayak.

Na krilima znanja - ili ipak sajlom Zip lajna

Dok lete kroz vazduh na putu do škole, učenici na zip lajnu mogu dostići brzinu do 65 km/h. Zvuči kao uvod za sasvim običan čas fizike. Istina je daleko od svega običnog. Za porodice koje žive na izolovanoj planini iznad reke Rio Negro u kolumbijskoj prašumi, čelične sajle pružaju najefikasniji put do škole.

Zip line u ovom sličaju nije ni zabava ni hir, već preka potreba mnogobrojne dece koju su prvobitno ovim transportom roditelji nosili sa sobom u torbama, dok se nisu sami osposobili da ga koriste. Ovaj vid putovanja, skraćuje im čak dvočasovnu šetnju do škole, kroz prilično nepristupačan teren.

Kavez nad bujičnom rekom a u njemu - ĐACI

Oni koji pohađaju školu u planinskom selu Kumpur u Nepalu, prelaze preko planina u najvišoj zemlji na svetu. Skoro polovina Nepala leži na više od 4.000 metara nadmorske visine.

Ovde porodice žive na svom zemljištu već hiljadama godina, uzgajajući stoku koja im održava život, bez struje, tekuće vode ili kontakta sa spoljnim svetom. Iako se stalno pitaju da li diploma i obrazovanje, opravdavaju opasnosti puta, svakog dana šalju svoju decu u školu –  u metalnom kavezu iznad bujične reke.

Slušaj učiteljicu i drži se čvsrto za merdevine

Posle ove priče, ideja o vožnji zip lajnom ili u kavezu, zvučaće bar manje naporno ako ne manje bezbedno. U planinskim predelima kineske provincije Sičuan nema autobusa za decu. Nema čak ni puteva. Umesto toga, učenici se penju uz nekoliko klimavih drvenih merdevina naslonjenih na strme litice.

Nakon što su fotografije dece kako prelaze ovaj opasni put postale viralne pre nekoliko godina, kineska vlada je finansirala izgradnju čeličnih merdevina pričvršćenih za planinu.

Prvo časovi plivanja, pa tek onda školski

Zamislite da odlazak u školu znači plivanje i koračanje kroz vodu, dok su vam školske knjige vezane u plastičnu kesu i podignute visoko iznad glave. Za decu Filipina ovo je sasvim normalno jer oni obično moraju da prelaze i do jednog kilometra kroz vodu samo da bi stigla do škole. Ako je plima bila visoka, hodanje se pretvara u plivanje.

Situacija se danas malo popravila zahvaljujući donacijama, te su tako nabavljeni mnogi školski čamci – svi su obojeni u svetlu žutu boju koja odgovara boji školskih autobusa.

Dok se divimo hrabrosti i izdržljivosti ove dece, porodica i zajednice uopšte, neka nam njihova posvećenost bude podsetnik da cenimo i ne uzimamo zdravo za gotovo sopstvene prilike. Ogromni napori koje oni ulažu, ukazuju na neverovatnu snagu ljudskog duha i važnost obrazovanja. Nakon čitanja, budite srećni što sutra ustajete i idete na posao ili u školu, bez da morate da plivate, penjete uz liticu ili rizikujete svoj život.

Najnoviji članci:
branje gljiva

Vodič za branje gljiva

Vodič za branje gljiva Sadržaj: Branje gljiva je omiljena jesenja aktivnost koja spaja ljubitelje prirode i dobre hrane. Osim što

dani piva

Dani piva

Dani piva u Zrenjaninu Dani piva – 06.08 – 11.08.2024. Manifestacija Dani piva u Zrenjaninu predstavlja značajan kulturno-turistički događaj koji

turizam u srbiji

Turizam u Srbiji

Turizam u Srbiji Sadržaj: Turizam u Srbiji se intenzivno razvija, što nimalo ne čudi jer Srbija je zemlja prepuna prirodnih

da li na rtnju zive vanzemaljci

Da li na Rtnju žive vanzemaljci?

Da li na Rtnju žive vanzemaljci? Sadržaj: Rtanj, mistična planina u istočnoj Srbiji, vekovima je predmet interesovanja zbog svojih neobičnih