Narodna nošnja

Srpska narodna nošnja je uglavnom izrađivana od prirodnih materijala kao što su vuna, pamuk, lan i svila. Boje su bile dobijane od biljaka ili minerala. Najčešće korišćene boje su bile crvena, bela, plava, zelena i crna.

Crvena boja je simbolizovala krv, život i hrabrost. Bela boja je predstavljala čistoću, nevinost i svetlost. Plava boja je označavala nebo, vodu i vernost. Zelena boja je bila znak plodnosti, zdravlja i prirode. Crna boja je bila povezana sa tugom, smrću i zemljom.

Srpska narodna nošnja je bila ukrašavana raznim vezovima, šarama, aplikacijama, čipkama i perlicama. Vez je bio posebno cenjen kao način izražavanja kreativnosti i umeća žena koje su ga radile. Vez je takođe imao simbolično značenje jer je prenosio poruke o ljubavi, sreći, veridbi ili udaji. Šare su bile inspirisane geometrijskim oblicima, biljkama, životinjama ili religijskim motivima. Aplikacije su bile dodavane na odeću da bi joj dale volumen ili kontrast. Čipke su bile pravljene od tankih niti koje su se pletale ili heklale. Perlice su bile korišćene za izradu nakita ili kao ukras na odeći.

Nošnja je imala različite funkcije u zavisnosti od prilike, godišnjeg doba, pola i starosti osobe koja ju je nosila. Postojala je svečana, radna, svadbena, dečja i starinska nošnja. Svečana nošnja je bila nošena za praznike, vašare, slave ili druge važne događaje. Radna nošnja je bila jednostavnija i praktičnija za obavljanje seoskih poslova. Svadbena nošnja je bila posebno raskošna i bogata detaljima koji su označavali status i poreklo mladenaca. Dečja nošnja je bila slična odrasloj, ali manjih dimenzija i sa manje ukrasa. Starinska nošnja je bila čuvana kao uspomena na pretke i tradiciju.