Resavsko Etno selo

Lov i ribolov u Resavskom regionu

Resavski region je jedan od najlepših u Srbiji, sa bogatstvom predela i netaknutom prirodom. Za prelepe pejzaže vezane su bogata flora i fauna, a samim tim je i lov jako razvijen i popularan. U ovom regionu možete naći razne vrste divljači, od pernate, sitne do krupnije, kao i rečne ribe koje pružaju izazov i zadovoljstvo svakom ljubitelju lova i ribolova.

Lov

Lov na ovim prostorima ima dugu i bogatu tradiciju. Još u srednjem veku zabeležio je Konstantin filozof da je Despot Stefan Lazarević sa dresiranim pticama i kragujima lovio na ovim prostorima. Šumoviti tereni prošarani pašnjacima i sa puno izvora bistre vode pružaju odlične uslove za sve vrste divljači. Naravno, kao i u svemu drugom, i ovde je najbitnija umerenost, redovna evidencija brojnosti kao i mnoge druge mere u cilju zaštite jednog takvog prirodnog bogatstva.

Danas opština Despotovac ima svoje lovačko udruženje pod nazivom Gornja Resava. Lovački reon udruženja Gornja Resava danas poseduje teritoriju od nekoliko stotina hektara koja je podeljena po takozvanim kantonima ili sekcijama što je dikcirano okolnim selima. Sekcije su podeljene po selima, ali su uračunate i pod sekcije čiji zbir danas broji oko 40.

U osnovama programa razvoja lovstva u Srbiji do 2006. godine predviđeno je i osnivanje saveta lovnih oblasti i to devet opština u užoj Srbiji u čiji sastav ulazi i Gornja Resava. Mora se navesti da pored idealnih lovnih uslova ovaj kraj poseduje i nekoliko poznatih istorijskih znamenitosti kao i više desetina turističkih izletišta. Iz godine u godinu raste interesovanje lovaca iz drugih lovnih oblasti za resavski region pa čak i lovaca iz inostranstva povodom čega se planira novi poduhvat na razvoju lovnog turizma.

Od aktuelne divljači treba navesti sledeće:

• Pernate: fazan, jarebica, prepelica, divlja plovka
• Sitna divljač: zec, jazavac, divlja mačka
• Krupnija divljač: divlja svinja, jelen, srndać, vuk, lisica

Ribolov

Krećući se od izvora ka ušću reke Resave primećuje se da širina, čistoća kao i hemizam reke se više puta menjaju. U gornjem toku reke u podnožju planine Beljanice voda je jako hladna i brza. Bakteriološka i hemijska analiza resavske vode iz tog dela potvrđuje ispravnost te se koristi i za piće. Ovakvi uslovi su idealna sredina za život rečne pastrmke (inače jedne od najpopularnijih rečnih riba za ribolov ovoga kraja). Osim pastrmke reka je bogata i crnom mrenom (u narodu popularnom kao krkusa) kao i beovicom.

Tok reke nastavlja kroz selo Strmosten gde se širi i usporava. Sastav dna je peskovit pa je i voda mutnija. Od riba pored pastrmke, mrene i beovice ima i klena.

Reka nastavlja tok kroz Stenjevac, Dvorište, Despotovac, Milivu, Plažane, Medveđu, itd. pa do Svilajnca gde se uliva u Veliku Moravu.

Od Despotovca do Svilajnca uslovi za pastrmku nisu više tako povoljni ali se zato javlja mnoštvo drugih vrsta od kojih su najzastupljenije klen, bela mrena, crna mrena (krkusa), skobalj, beovica, muljaš (govedarac) prugasta beovica.

Od Despotovca do Svilajnca dno reke je muljevito, što naročito odgovara mreni koja tu ima u izobilju.

Čistoća i hemijski sastav se u ovom delu značajno razlikuju od gornjeg toka. Širina je veća a voda ima mnogo više pritoka i nije dobra za piće.

U donjem toku reke voda usporava što je uslov za život većih primeraka mrene i klena kao i skobalja.