Kupres nije mesto koje se reklamira na svakom koraku. Nema bilborde duž autoputa, nema influensere koji ga preplavljuju svake sezone. A opet – ko jednom dođe, uglavnom se vrati. To nešto govori.

Kupres je najviši grad u Bosni i Hercegovini, smešten na oko 1200 metara nadmorske visine. Oko njega se prostire Kupreško polje – prostrana kraška visoravan površine blizu 600 kvadratnih kilometara, okružena planinama sa svih strana.

Zajedno sa manjim Vukovskim i Ravanjskim poljem, čini jedinstven geografski prostor na jugozapadu BiH. Kupreško polje je veličine 24 x 10 km, što samo po sebi govori koliko je ovde prostora za disanje.

Šta sve možeš da vidiš i uradiš na Kupresu

Hajde da budemo iskreni – Kupres nije destinacija za jednodnevni izlet. Bar ne ako hoćeš da vidiš nešto više od puta i nazad.

Iako visoravan deluje zabačeno, do Kupresa se stiže i autobusom – autobuske veze ka Kupresu i Livnu saobraćaju redovno, pa ga možeš obići i bez auta, kao deo šire ture kroz zapadnu Bosnu.

Kupreško polje i prvi utisak

Većina puteva koji vode ka Kupresu prolazi kroz klance i serpentine. Vozi se polako, nema gde da žuriš, planina s obe strane. A onda – odjednom se otvori. Polje. Nebo. Prostranstvo koje nisi očekivao posle tolikih krivina.

To je taj prvi utisak koji Kupres ostavlja na gotovo svakog posetиoca. Nije pretenciozno, nije scenografski uređeno. Jednostavno – tu je, i toliko je.

Pre svega, zanimljiva je jedna lokalna pojedinost: na Kupreškom polju postoji tačno 365 izvora pitke vode. Po jedan za svaki dan u godini. Planina Stožer, koja se uzdiže neposredno iznad grada, posebno je bogata izvorima – tokom planinarenja možeš se napiti sa gotovo svakih nekoliko stotina metara puta. Stara kupreška izreka kaže da ko se jednom napije kupreške vode, uvek se vraća. Zvuči kao turistička fraza, ali ima nešto u tome.

Kukavičko jezero

Osam kilometara od centra Kupresa, u pravcu severoistoka, nalazi se Kukavičko jezero. Ledenjačkog je porekla, duboko 13 metara, okruženo travom i bukvom. Leti se u njemu kupa, uz obalu se kampuje, a voda je hladna čak i u avgustu – što u kombinaciji sa nadmorskom visinom od preko 1100 metara pravi sasvim prijatan odmor od vrućine.

Lokalna legenda kaže da je jezero nastalo zbog nesrećne ljubavi – junak se zaljubio u vilu, potonuo u vodu, a vila se od tuge pretvorila u kukavicu. Naučnici imaju svoju verziju: ponori su se zatrpali, voda se skupila. Koja ti priča više odgovara – tvoj izbor.

Zapravo, ovo je jedan od onih kutaka koje lokalno stanovništvo još uvek doživljava kao svoju tajnu, mada se to poslednjih godina menja. Što pre dođeš, to bolje.

Stećci – kamena svedočanstva iz drugog vremena

Kupres je jedna od najgušće stećcima pokrivenih oblasti u celoj Bosni. Više od hiljadu evidentiranih primeraka, raspoređenih u preko 40 nekropola širom visoravni. Stećci su karakteristični balkanski srednjovekovni nadgrobni spomenici, uvršteni na UNESCO listu svetske baštine – ali na Kupresu nisu samo turistička atrakcija. Doslovno su posejani po polju, nekad pored puta, nekad nasred livade, nekad na mestu gde ih jedva primetiš dok ne prođeš pored.

Nekropola Ravanjska vrata ima 68 stećaka i dostupna je posеtiocima. Lokalitet Otinovci, u podnožju Stožera, krije ostatke ranohriščanske bazilike iz 5. veka i crkvu Svetog Jovana Krstitelja. Na teritoriji opštine pronađeno je i 51 prehistorijski tumul, star oko četiri hiljade godina. U jednom od njih otkriveni su drveni sanduk, ostaci vunenog plašta i – prema procenama arheologa – najveći sačuvani komad platna iz tog perioda u celoj Evropi.

Istini na volju, retko koja balkanska visoravan može da se pohvali ovakvim stratumom istorije na jednom mestu – od bronzanog doba, preko rimskog perioda, do ranog hrišćanstva i srednjeg veka.

Meteor – kamen bez objašnjenja

Desetak minuta vožnje od Kukavičkog jezera, uz magistralni put, stoji kamena gromada visoka oko 10 metara. Kuprešani je zovu meteorom. Razlog je jednostavan – niko ne zna odakle je došla. U celoj okolini ne postoji sličan kamen, nema geološkog objašnjenja za njeno prisustvo, a vrh joj je šupalj i iz te šupljine raste stablo.

Da se ne lažemo – to je tačno ona vrsta pojave koja ostaje u glavi dugo posle povratka kući.

Planine oko Kupresa

Kupres je okružen planinama koje nude ture za sve nivoe. Pre planinarenja van označenih staza – obavezna napomena: deo terena u okolini Kupresa još uvek nije razminiran. Uvek se informiši u lokalnoj šumariji o bezbednim pravcima pre polaska.

Skijalište i zima

Kupres ima planinsku klimu s četiri do pet meseci snežnog pokrivača godišnje, što ga čini jednim od pouzdanijih zimskih odredišta u ovom delu Balkana. Vikendima je posebno posećen od skijaša iz Dalmacije i Hercegovine – put do mora je kratak, sneg je na dohvat ruke.

Ski Kraljica na padinama Stožera ima oko 2500 metara uređenih staza, ski liftove, restoran Kuprešku kuću s otvorenim kaminom i apartmane. Adria Ski na Čajuši je veće skijalište, popularnije i gužvovitije vikendima. Oba rade od decembra, zavisno od snežnih uslova.

Leti, isti teren funkcioniše kao bike park Vrana – tri MTB staze ukupne dužine 9 km, od rekreativnih do downhill varijanti, plus 12 km pešačke staze. Sa vrha Stožera radi kafić na 1800 metara i uzletište za paraglajding s organizovanim povratkom.

Strljanica – košbaša i UNESCO

Svake prve nedelje u julu, na Kupreškom polju se odvija Strljanica – tradicionalni dani kosidbe koji traju već više od 200 godina. Od 2020. godine pod zaštitom su UNESCO-a kao nematerijalna kulturna baština.

Takmičenje se odvija u košnji, a pobednik nosi titulu košbaše – što je, prema lokalnom predanju, najprestižnija titula u kraju. Nije pretenciozno, nije kič. Jednostavno – tradicija koja traje.

Slobodni konji kod Livna

U podnožju Cincara, u livanjskom polju, žive stotine konja koji nisu ničiji. Slobodni su, kreću se bez ograde, bez vlasnika i bez turističke infrastrukture oko njih.

Jednostavno postoje u tom prostoru, i to je prizor koji se ne zaboravlja lako. Idealno kao usputna stanica ako putovanješ kroz Livno ka Kupresu ili obrnuto.

Često postavljana pitanja

Za kraj

Kupres ne traži da ga voliš. Ali ako si tip koji traži mesto gde nema gužve, gde hrana ima ukus, gde planina nije samo pozadina za selfije i gde tišina nije marketinški koncept – ovo je adresa.

Visoravan koja ne obećava previše, a daje više nego što očekuješ. Ukoliko vas interesuje etno avantura po Srbiji, imamo pravu ideju za vas! Pogledajte najbolje etno sela u Srbiji koja vredi posetiti!